Fidelov inventar: april i maj

Pitali me jednom zar si toliko depresivan da moraš stalno da čitaš. U stvari, ja sam depresivan kad ne čitam, tako da gledajući april i maj izgleda da sam baš bio lošeg raspoloženja, pa sam imao mršav učinak.

Čitao sam dakle tri knjige i jedva ih završio, ne zato što su toliko loše, nego nije bio trenutak za takva dela. Prva knjiga s kojom sam se gnjavio baš dugo je “Presto zmajokosti” Tada Vilijemsa. Prvi tom mi je išao brzo, skoro da sam ga progutao, ali drugi nikako da završim. Vilijems je zamislio jedan zanimljiv svet Osten Ard, koji ima odlike evropskog ranog srednjeg veka. Glavni junak je Sajmon, dečak nerazjašnjenog porekla, koji je odrastao na dvoru kralja Džona. Njega za šegrta uzima doktor Morgenes koji je u stvari čarobnjak i koji kako izgleda očekuje od dečaka velika dela u budućnosti.

PRESTO-OD-ZMAJOKOSTI-1-2-Tad-Vilijems-NOVO-_slika_O_63479603Zaplet počinje smrću velikog i legendarnog kralja koji je ujedinio zemlju. Njegovi sinovi Elijas i Džošua su potpuno drugačije osobe, različitih ambicija. Mračan uticaj savetnika na Elijasa dovešće ga u sukob sa svima i dovesti u Osten Ard bića za koja se mislilo da su legenda iz starine. Sajmon će spasti Džošuu iz tamnice i zbog toga morati da pobegne iz dvora, i tu počinje prava avantura.

Vilijems je možda i preopširan u nekim segmentima, tako da se događaji odvijaju sporije nego i u Džordanovom „Točku vremena”, i  to je verovatno moja najkrupnija zamerka. Ima dosta klišea karakterističnih za žanr, ali je svet detaljno zamišljen i razrađen u celini, pa ljubiteljima sigurno može biti zanimljiv. Jedino što je problem što Laguna izgleda nikad neće objaviti treći deo, pa celu priču možete pročitati samo na kompu ili ako vam neko nabavi hrvatsko izdanje. Odmerenost u izražavanju i  sam vokabular sugeriše da je knjiga namenjena i mlađim i starijim čitaocima, nema ni opscenosti ni krvavih detalja na koje su nas poslednjih godina navikli Martin i Aberkrombi.

Ludak-sa-Trga-slobode-Hasan-Blasim_slika_O_42156885Druga knjiga je zbirka priča “Ludak sa Trga slobode” Hasana Blasima.Hasan Blasim je irački pisac i esejista, koji se bavi i filmskom umetnošću. U stvari, on je studirao na Akademiji za film i danas živi u Finskoj gde režira kratke filmove i dokumentarne emisije.

Knjiga sadrži 14 priča koje govore o vremenu posle 2003. i pada Sadama Huseina. Atmosfera u pričama je takva da je slab izraz bizarna, možda bolje reći kafkijanska na prljavo realističan način. Potpuno neobično za Arape koji su inače skloni metaforama i  u književnom jeziku skoro nikad ne upotrebljavaju prizemne ili vulgarne izraze. Zato je ova zbirka u svom prvom izdanju u Jordanu doživela cenzuru i po autorovim rečima bila osakaćena. Mi pak na srpskom imamo integralnu verziju, dakle sasvim u duhu onoga što je autor i želeo.

Situacije o kojima govore priče su sa jedne strane toliko nesvakidašnje da ti se čini da mora da su samo plod njegove mašte, a sa druge strane su toliko nalik vestima o tom podneblju koje su se mogle pročitati da nisam baš siguran da ima mnogo fikcije u njima. Nekoliko priča govore i o migrantima, pa se pominje i Balkan, mada se najviše priča odvija u Bagdadu. Radnja nekih od njih počinje u vremenu diktature i uglavnom su kritične prema režimu, ali ispostavlja se da ni ono što je došlo posle diktature nije previše poboljšalo život običnog čoveka.

grobna_tisina_vvI treća knjiga je “Grobna tišina” Arnaldura Indridasona, islandskog pisca trilera. Iako naravno Islanđani ne žive na Skandinavskom poluostrvu pripadaju toj kulturi na svoj osoben način. Tako se i ova knjiga uključuje u taj talas skandinavskih krimića i trilera koji već drugu deceniju dominira na listama bestselera tih žanrova.

Ovaj drugi  roman iz serijala o inspektoru Erlenduru (prvi nažalost nisam čitao) ima za temu zločin iz prošlosti koji se rasvetljava nekoliko decenija kasnije. Takva tema omogućava piscu da nam pruži sliku islandskog društva posle Drugog svetskog rata i u sadašnjem vremenu uporedo. Iako ima žanrovsku odrednicu najveći deo knjige se bavi porodičnim odnosima, izgleda da je u skandinavskim trilerima to jedan od omiljenih motiva. Disfunkcionalne ili potpuno rasturene porodice su skoro pa kliše kod većine pisaca, ali gde ima dima ima i vatre, te sigurno nije slučajno što većina novih tendencija u vaspitanju dece dolazi baš sa severa Evrope. Reklo bi se da oni probleme koje imaju pokušavaju da reše, a ne da ih guraju pod tepih kako se to obično radi na jugu zarad mira u kući.

Inspektorova ličnost povezuje dve priče, prvu o porodičnom nasilju iz vremena posle rata i drugu o narkomaniji u savremenosti. Ni on  naravno nije svetac, njegovi porodični odnosi takođe nisu savršeni, i to je još jedna karakteristika ovih romana da glavni likovi nisu nikakvi građanski uzori bez mane, već zaista obični ljudi sa svojim problemima i frustracijama. Možda to pre svega i jeste razlog popularnosti skandinavske škole trilera i krimi romana, što govore o običnim životnim situacijama za razliku od američke škole gde uglavnom imamo međunarodne zavere i spasavanje sveta.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s