Inventar pročitanih knjiga: Jun

Prva knjiga je epska fantastika, “Vitez sudbine” Majkla Murkoka u izdanju Alnarija iz 2004. Prevod Gordane Vučićević je po meni izuzetan. Majkla Murkoka inače pamtim iz vremena osnovne škole u mlađem kamenom dobu prve polovine 90-ih kada sam gutao njegovu sagu o Elriku od Melnibonea, albino kralju koji će napustiti svoje kraljevstvo i lutati raznim svetovima.

VITEZ-SUDBINE-Majkl-Murkok_slika_O_65904767U ovom izdanju su zajedno objavljene sve četiri knjige koje su u izdanju “Plave ptice” bile podeljene u dva toma,  “Dragulj na čelu”, “Amajlija Ludog boga”, “Mač Praskozorja” i “Čarobna palica”. Ove knjige pripadaju “Drevnoj povesti o Čarobnoj palici sa runskim zapisima” i čine jednu zaokruženu celinu.

9780765324740Glavni lik ove sage je Dorijan Hokmun, vojvoda od Kelna. Da, Murkok smešta svoju priču u Evropu, u neko doba posle velike katastrofe koja je vratila svet u period srednjeg veka. Imena mesta i zemalja su neznatno izmenjena kako bi bila prepoznatljiva čitaocu. Zanimljivo da je Carstvo Tame koje želi da pokori čitav svet Granbretanija, dakle Murkokova domovina, zamislite da neki naš pisac predstavi Srbe i Srbiju kao negativce u nekom makar i fantastičnom delu. Ali to je Murkok, čini mi se da je bio nepresušan izvor ideja i neočekivanih rešenja, koja bi kod svakog drugog delovala nategnuto, međutim kod njega postoji neka unutrašnja logika da ti ništa nije preterano čudno.

33d38a1100e1bf70590a53e4abf8b59a--the-sword-the-artsjewel-skull-moorcock-hawkmoon-232x350Iako nije pisac koji preterano ulazi u psihologiju karaktera, likovi o kojima piše su dovoljno živopisni da ostaju u sećanju, glavni negativac Melijadije od Krojdena, Hokmunovi saborci Oladan I D’ Averk, Ratnik u ahatu i zlatu, stameni grof Bronza, protektor Kamarge i njegova kćerka lepa Iselda, zbog koje i pocinje prvi sukob, pesnik Baudžentl, imperator Huon. Priča je dinamična, puna preokreta, u knjizi obima nekoliko stotina strana ima dešavanja za koja bi nekim piscima trebalo 10.000 stranica da ih opišu. Naravno, sam kvalitet pisanja je bliži palp književnosti nego književnosti visokog stila, ali ovo zaista i jeste knjiga za zabavu i ništa više.

SALEMOVO-00000310175“Salemovo” od Stivena Kinga je jedno od njegovih prvih dela, dakle pisano još sedamdesetih godina 20. veka. Nisam neki stručnjak za Kinga, jer nisam pročitao mnogo njegovih dela, ali ovo je zaista kvalitetna knjiga, a vidim da je i njegovi fanovi ističu kao jednu od najboljih.

127463Svi sastojci karakteristični za Kinga su tu, malo mesto u Novoj Engleskoj, dobro okarakterisani likovi običnih ljudi, atmosfera jeze koja je utoliko upečatljivija zato što se sve odvija u mestu koje je tako tipično američko provincijalno, nego da se dešava na nekom egzotičnom mestu ili u velegradu. “Salemovo” dakako nosi uticaje lektire koju je King čitao u mladim godinama, ali je u sebi prerađuje i daje jednu sintezu svih priča o vampirima ispričanih pre njega, to je kao ono pravilo da na kraju neke književne epohe uvek dođe veliki pisac koji u sebi sublimira iskustvo prethodnika i najavljuje nešto novo. Što bi rekao Dane ovo je najbolji roman o vampirima, ali nije samo to.

King je ovom knjigom i definitivno zaradio etiketu horor pisca, ali ako bismo analizirali detaljnije ovo delo jasno je da ima u njemu mnogo više od obične žanrovske književnosti koja se brzo zaboravlja. King je pre svega majstor pripovedač u onom najboljem smislu velikih realista 19.veka, nasuprot svojim kolegama koji često teže da imaju originalan zaplet nauštrb ostalih elemenata dela, on najveću pažnju posvećuje građenju atmosfere i likova u delu.

file_748538_Cobb6Ukoliko niste ranije čitali Kinga možda je “Salemovo” pravi izbor za početak druženja. Naravno, ima i filmska verzija, a i serija za one lenje da čitaju.

u_kafeu_izgubljene_mladosti_vvI na kraju knjiga poslednjeg francuskog nobelovca, Patrika Modiana. “U kafeu izgubljene mladosti” je kratki roman objavljen u Francuskoj 2007. a kod nas prvi put u Stubovima kulture 2008 u ediciji “Biblioteka Minut”. Glavna ličnost romana je misteriozna Luki, a priču o njoj će nam ispričati različiti likovi koji su posećivali kafe Konde, a na koje je ona ostavila dubok utisak iako niko nije uspeo da je bliže upozna. Misteriju o njoj će pokušati da razreši I privatni detektiv kog angažuje njen muž, ali će se istražitelj i sam zaljubiti u nju, pa će i njegovo svedočenje izgubiti na objektivnosti. Poslednji glas u romanu pripada takođe misterioznom Rolanu, čije pravo ime nismo saznali, znamo da je nešto egzotično za Francusku pa bi samo pominjanje imena asociralo na njegovo poreklo. On je uspeo najviše da joj se približi, postao je valjda i njen ljubavnik, to ostaje namerno nejasno, ali njih dvoje su pravili izvesne planove za budućnost koji će se naravno izjaloviti.

BzgBF2QCEAAETplLuki je osoba koja sve vreme beži od sebe i skriva se od likova iz svoje prošlosti. A Modiano baš voli da pripoveda retrospektivno, njegovi junaci se stalno prisećaju, kao da ne delaju u stvarnosti uopšte, kao da je sadašnjost samo mesto gde oni sede i evociraju uspomene. Geografija Pariza u ovoj knjizi takođe ima bitnu funkciju, Luki i Rolan govore o ničijoj zemlji, čitavim ulicama gde se čovek može sakriti od prošlosti i izgubiti, kao da ne postoji za društvo. Teoretiše se i o kafićima, toj specifičnoj atmosferi koju stvaraju stalni posetioci određenih mesta, duhu Pariza. A omiljena Modijanova tema je večno vraćanje istog jer on vreme shvata na način kako su to antički narodi interpretirali kao krug koji se ponavlja.

„I danas mi se ponekad dogodi da noću na ulici čujem jedan glas koji me zove po imenu. Promukao glas. Pomalo razvlači slogove i odmah ga prepoznajem: to je Luki. Okrenem se, nigde nikoga. Ne samo noću, već i u onim gluvim letnjim popodnevima kada ne znamo koja je tačno godina. Sve počinje iznova, kao nekad. Isti dani, iste noći, ista mesta, isti susreti. Večno vraćanje istog.“ 

bm_484_1741404Pravi psihološki roman nevelikog obima uz koji ćete se osećati nostalgično i možda prisećati nekih ljudi koji su vam prošli kroz život, a da im se niste dovoljno primakli, ljudi kojih možda više nema ili su sad potpuno drugačiji nego u vašoj mladosti. Da, može se čitati u kafiću, ima li šta romantičnije od devojke koja čita sama okružena bukom ljudi koji žvalave o politici i sportu, ali kad ste to poslednji put videli?

 

Advertisements

One Comment Add yours

  1. Shonery kaže:

    Šareno štivo.. Možda bih mogao da uzmem Murkoka u ruke nakon 20 i kusur godina…

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s