Plava ulica

Zašto me stalno gledaš, tako osuđujuće, dok koračam ovom plavom ulicom,pokušavajući da dodirnem leptire oko sebe?  Ponovo ista priča…Eh, ništa se ti, dragi moj, nisi promenio, isti si godinama, decenijama, vekovima. Zar još uvek misliš da ćeš svojim tvrdoglavim i upornim tvrdnjama mene ubediti da poverujem u to? Oduvek si bio sebičan. Da, da, tebi govorim! Ubeđen si da je samo tvoja slika koju imaš o ovoj ulici, ispravna. Ne govori mi da je to prava i jedina predstava o ovom prokletom mestu, samo zato što većina deli tvoje mišljenje. Većina…Da li je to ona većina koja je licemerna i proračunata? Koja ni ne želi da proviri iz kalupa u koji je od davnina smeštena? Ona većina koja samo traži razlike, a kad ih pronađe, iz straha od nepoznatog i nesvakidašnjeg, ih proglasi nepoželjnim, lošim, izopačenim… Ako mislimo na njih, onda ni ne želim da budem deo toga. Vi izgovarate toliko puno reči objašnjavajući, a onda ni sami sebe ne razumete. Toliko pričate, kritikujete, a ništa ne menjate. Ostaju iza vas samo gole i beznačajne reči. Nemoj misliti da te ne volim, zato što ti sve ovo govorim…Pričam ti ovo zato  što mi je stalo do tebe. Znam da misliš da ja nemam osećanja i da ne mogu da volim. Grešiš, dragi moj, ja to samo ispoljavam na drugačiji način od tebe. Da ne verujem u tebe i da ne mislim da u skrivenom delu  tvoje duše  ne postoji ni trunčica ljubavi prema meni, ne bih ti se sad ni obratio. Želim da pokušaš da se promeniš. Dopusti mi da budem to što jesam…Hoću da uživam u svom svetu, koji je drugačiji od tvog. Da šetam plavim ulicama, uživam i divim se njenim, tebi nebitnim, a meni jako bitnim detaljima, da se igram i ponašam kako ja želim. Uteši me kada vidiš da mi je to potrebno, a ostavi me kada želim da izbacim ova osećanja i misli iz sebe. Znam da te, donekle, moje ispoljavanje ovih jakih emocija, plaši, ali, potrudiću se da to ublažim. Želim da mi ti u tome pomogneš. Hoću da se sretnemo na raskrsnici naših dveju ulica, gde ćemo izgraditi prostor u kome ćemo pokušati da se prilagodimo jedno drugom, koliko god možemo. Ti i ja, toliko ,,različiti’’ naći ćemo tada zajednički jezik i učićemo jedan od drugog. Ali… Samo te jedno molim, ne pokušavaj da me promeniš, već me razumi i prihvati, jer je to ono što mi je najpotrebnije…U snu sam mu sve to ispričao, njemu razumljivim jezikom, ali na javi jedino ako se iskreno zagleda u moje oči, moći će da pročita sve ovo što mene muči.

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s