Jutra, dani i noći

on

Zrak sunčeve svetlosti probijao se kroz venecijanere, odbijao se o pod i, na posletku, raspršivao po celoj sobi. Podstakao je moje buđenje. Utrnulom  rukom posegnuo sam za telefonom u nameri da zadovoljim svoju zavisnost od informacija, ali me je u nemilosrdne vode realnosti bacila spoznaja koji je dan. Beli brojevi na ekranu pokazuju 31. 12.  2017. Poslednji dan u godini, onaj koji se svečano ispraća, a meni je počeo ne baš glamurozno. Grlo mi je suvo poput pustinjskog peska, telo utrnulo od dubokog sna, noge na koje pokušavam da stanem podrhtavaju. Ležem na leđa, gledam u plafon i čekam da vreme odradi svoje i da se malo saberem.man-2013447_960_720

Ne mogu reći koliko je sve ovo buđenje i razbuđivanje trajalo, ali evo me u trenutku kada ove reči zapisujem. Kao da nije prošlo više od mesec dana otkada sam napunio 20 godina i položio prve ispite. Bio je to januar, neverovatno hladan, toliko da su se cevi zamrzle i da sam jedno veče, pre nego što ih je majstor sredio, morao da se istuširam ledenom vodom. Februar je smenio januar. Započeh praksu u jednom centru, zainteresovah se za bioetiku. Ono po čemu ću se sećati februara jesu upravo ljudi koje sam tamo upoznao. Mart zbaci februar sa trona, malo otopli, a negde pred kraj banu na vrata proleće. Očekivali smo april; nadali se najboljem.

water-2605117_960_720

Dogodilo se ono što smo se nadali da se neće dogoditi. Ubrzo su se sa ulica čuli glasovi ljudi predstavljenih kao „izdajnici“, „soroševci“, „huligani“ i slično. Sretoh tu stare prijatelje i poznanike koje dugo nisam video, upoznah nove ljude, a duga pešačenja od kojih su se đonovi izlizali učvrstiše prijateljske veze. I onda dođe maj. Poče neka jurnjava, posveti se više vremena učenju, ali, ipak, bilo je vremena i za druženje. Kada sad razmišljam o maju, sećam se zamrznutog jogurta u velikim količinama. No, prošao je maj, ušunjao se jun i krenu cela zbrka sa junskim rokom, a posle i julskim koji zapravo počinje u junu. Nije se imalo nešto mnogo vremena za druženje, ali nije ni da ga nije bilo. Prva igranka u stilu šezdesetih godina prošlog veka. Organizatorka je bila drugarica koju sam upoznao na praksi, a cela ta noć je bila nezaboravna. Druženje se preselilo u Studentski park, ali su ljudi savladani umorom polako odlazili kućama. U neko doba ostali smo samo jedna druga drugarica sa prakse i ja. Sad u glavi pokušavam da rekonstruišem tu noć. Bleja na platou ispred Filozofskog, rasprave sa desničarima do 4 ujutru. Jednom se živi!

paint-2985569_960_720.jpg

Raspust! Završen i julski rok, odlazi se na raspust do kraja avgusta. Druženje u parku sa ljudima koje naprosto obožavam. Odlazak na Adu gde sam uspeo da izgorim, iako sam bio od 8 do pola 12 pre podne. Koža me još boli kad se toga setim. Studentski park postao je mesto čestih okupljanja. Prekoračivanje ogradice jer je kapija zaključana da se ljudi ne bi tu okupljali noću postalo mi je glavna zanimacija. Ali, sve što je lepo kratko traje, a uživanje i odmor još kraće. Ukaza nam se avgust i malo se sabrah. (Oh, zaista malo!) Konačno sam imao susret u zubarskoj ordinaciji nakon dužeg perioda i sve što ću vam reći jeste: „Nemojte, za boga miloga, čitati iskustva ljudi sa zaposlenima u Poliklinici. Svi koji rade tamo su neverovatno divni, a ono što se može naći na forumima su gluposti!“man-2037255_960_720.jpg

Miris septembra uskoro je ispunio vazduh. Imao sam osećaj da stalno kasnim na časove, smišljao izgovore da bi mi opravdali časove… A, da, čekaj, pa ja sam student. Nema nastave do oktobra.

Oktobar je bio zaista zanimljiv i uzbudljiv. Novi predmeti na faksu, kurs na koji sam krenuo i tamo upoznao puno zanimljivih ljudi sa kojima ću, nadam se, i u budućnosti subotom visiti po kafićima i trošiti zalud dane.baggage-2597666_960_720

Novembar se rotirao sa oktobrom, pala je temperatura, a ja otkrio da nam se u susedstvu ovaj mesec naziva „studeni“. Ove godine 11. mesec u godini jeste bio studeni.
A onda decembar. Završio se kurs na kom sam bio. Diplomu još ne dobih jer ne napisah završni rad. Ne stigoh da se osvrnem, a već je kraj godine. Ne znam šta nas sutra čeka. Ima li zaista ova noć moć da promeni sve? Ako ne sve, a onda makar  nešto malo? Postoji li magija?

Gde god da ste večeras; u klubu sa prijateljima, na nekom trgu okruženi strancima, na kućnoj žurki sa dragim ljudima ili ste pak negde sami, setite se najlepših stvari koje su vam se desile ove godine. Setite se svih novih prijatelja, ali i onih koje ste sreli posle nekog perioda; svakog položenog ispita i svake noći provedene negde napolju do prvih jutarnjih autobusa i užurbanih koraka radnika koji hitaju na posao. Radujte se kao što ste se radovali nekada. A sutra? Sutra je novi dan.sparkler-1246521_960_720

Fotografije: pixabay

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s