Ogledalo

Ko sam?
Zamišljeno pitam lice u оgledalu
što uzvraća tup pogled i ćuti.

Gde sam?
Glas kao da mi udara o zidove bunara,
površinu vode,
ali znam da tonem
Negde dublje
A obruč svetla iznad moje glave
kao da se skuplja i sve dalje je.

Gde sam?
Znam da sam sposoban za takva putovanja
U kojima gubim i ostavljam deo sebe
Stvaram privid
Lik u ogledalu još se i smeje,
iako nastavlja da ćuti
Dok neprijatno pištećim glasom pitam
Ko sam?

 

autor: Vladimir Terzić

fotografija: pixaby

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s