Hakovanje mozga – confirmation bias (pristrasno potvrđivanje)

Niko ne voli da greši, a još manje da priznaje sopstvene greške. Svako od nas voli kada je u pravu, a ne njeni ili njegovi prijatelji. Svi koji se bave istraživačkim radom znaju da je mnogo lakše, ali i prijatnije pisati naučni rad kada se svi dokazi, svi argumenti, sva istraživanja slažu sa vašom tezom….

Matriks i filozofija II: Platonov mit o pećini

Drugi deo teksta Matriks i filozofija posvetiću Platonovoj filozofiji, koji u sedmoj knjizi Države iznosi prikaz realnosti u kome su ideje odvojene od čulno opažljivog sveta i ne mogu se saznati preko čula, već su ono što je večno i nepromenljivo. Platon iznosi sledeću postavku: ‘Zamisli da ljudi žive u podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači…

Uspon i uspon Aleksandra Vučića

‘Puno je budala ovde i lakovernih ljudi koje je lako kupiti i još lakše zavesti.’  Danilo Bata Stojković, kao sajdžija u filmu ‘Balkanska pravila’  Osim što Aleksandra poznajemo kao sada već odlazećeg premijera, a od 31. maja ove godine i novog predsednika Srbije, malo nas će se setiti i osetiti kroz šta je sve on…

Matriks i filozofija

Imate plavu i crvenu pilulu ispred sebe. Ako uzmete plavu pilulu, probudićete se u svetu u kojem ste i živeli, a sve što vam je do tada izgledalo kao stvarno i dalje će za vas predstavljati jedinu stvarnost. Međutim, ako uzmete crvenu pilulu, dobićete priliku da saznate istinu i da stvari sagledate u njihovom pravom…

Evropska civilizacija: Zašto treba da budemo zahvalni grčkom duhu?

Početak grčke civilizacije, I deo Stara Grčka je kolevka evropske civilizacije. To je opšte mesto. Iako svi to znaju kao definiciju pokušajmo da pružimo neke racionalne razloge za takvu tvrdnju, i to uz oslonac na Hegelovu Filozofiju istorije. Malo ljudi danas uzima u obzir da početak grčke civilizacije počinje dolaskom stranaca. Naime, kolonisti dolaze u Grčku…

Arzamas, NIN i nagr(a)đivanje

Već dugo književna javnost polemiše o delu ‘Arzamas’ autorke i dobitnice NIN-ove nagrade za 2016. godinu Ivane Dimić. Sada je sve utihnulo, ali da stavimo tačku ili napravimo tri tačke i polemišemo do proglašenja dobitnika sledeće NIN-ove nagrade. Zašto? Pa, kao možda zbog toga što su pa kao, negde pa kao, neki, pa kao, ljudi…

Aristotel, umetnici i prodavci magle

Ljudi pate od besnila. Od besnila ljudi počnu i da pišu, da stvaraju likove koje muče, od kojih žive, i to najpre kroz lično zadovoljstvo jer mogu da ih izbace iz svog ja, a zatim i kroz predaju tekstova u štampu. Lažu pisci kako im nisu bitni tiraži, ali nema veze. Od tih laži mogu…

Uprkos vremenu: Nenad Bajić Bajone

Da li vas boli mrak? Njega je boleo. O tome je pevao. Sećam se. Istorija se ponavlja. Ali nemojte brinuti. ‘Čuvari naše sudbine’ neće zatvoriti nebo. Nećemo valjda to dopustiti. Bajoneom ću te, Bajoneom ćeš me! (H)umor mi uopšte nije zakržljao, ali nema veze. Bitno da mi je u ovim minutima koji srljaju u prošlost…

Blez Paskal, zastrašujuće dete genijalnosti

Smatram da se Paskal nepravedno izostavlja u istoriji filozofije. Barem u većini opštih udžbenika posveti mu se tek nekoliko stranica. Nema veze. Pokušaću da napišem nešto o njegovom životu i zašto je vredan naše pažnje i danas. Blez Paskal je rođen 19. juna 1623. godine u oblasti srednje Francuske. Pošto mu majka rano umire, o…

Čovek, duh i savremeni svet

Savremeni svet, nakon svih tehnoloških revolucija koje su i danas u velikom napredovanju, donosi iz dana u dan mnogo negativnih činjenica. Naime, tehnološkim i ekonomskim revolucijama je ugušena bilo kakva ‘duhovna revolucija’, kako na opštem tako i na pojedinačnom planu. Mala je razlika između roba koji je pravio piramide u Egiptu i današnjeg roba koji…

In memoriam: Ana Radmilović (1974 – 2017)

Pesma o Ani Danas je lep dan, sunčan i nasmejan. Bila je duga noć snena, prošla je kao pena. Kad će dete da mi dođe? Nikada je više neću pustiti nigde. Ni da mrdne! Zoran Radmilović (09.12.1982)   Nešto me preseče u stomaku kad čujem da je neko mlad otišao. Pre dva dana, osmog februara,…

Rene Dekart: Pionir moderne misli

Dok je Rene (1596-1650) sedeo u svojoj omiljenoj stolici u najomiljenijoj kućnoj haljini izuzetno crne boje, svašta mu se motalo po glavi. Vatra u kaminu je pucketala, a on je meditirao i meditirao, i na kraju ‘izmeditirao’ jedno delo koje je preneo na papir. Nazvao ga je ‘Metafizičke meditacije’. To naravno nije jedino značajno Dekartovo…