Matriks i filozofija

Imate plavu i crvenu pilulu ispred sebe. Ako uzmete plavu pilulu, probudićete se u svetu u kojem ste i živeli, a sve što vam je do tada izgledalo kao stvarno i dalje će za vas predstavljati jedinu stvarnost. Međutim, ako uzmete crvenu pilulu, dobićete priliku da saznate istinu i da stvari sagledate u njihovom pravom…

Evropska civilizacija: Zašto treba da budemo zahvalni grčkom duhu?

Početak grčke civilizacije, I deo Stara Grčka je kolevka evropske civilizacije. To je opšte mesto. Iako svi to znaju kao definiciju pokušajmo da pružimo neke racionalne razloge za takvu tvrdnju, i to uz oslonac na Hegelovu Filozofiju istorije. Malo ljudi danas uzima u obzir da početak grčke civilizacije počinje dolaskom stranaca. Naime, kolonisti dolaze u Grčku…

Aristotel, umetnici i prodavci magle

Ljudi pate od besnila. Od besnila ljudi počnu i da pišu, da stvaraju likove koje muče, od kojih žive, i to najpre kroz lično zadovoljstvo jer mogu da ih izbace iz svog ja, a zatim i kroz predaju tekstova u štampu. Lažu pisci kako im nisu bitni tiraži, ali nema veze. Od tih laži mogu…

Blez Paskal, zastrašujuće dete genijalnosti

Smatram da se Paskal nepravedno izostavlja u istoriji filozofije. Barem u većini opštih udžbenika posveti mu se tek nekoliko stranica. Nema veze. Pokušaću da napišem nešto o njegovom životu i zašto je vredan naše pažnje i danas. Blez Paskal je rođen 19. juna 1623. godine u oblasti srednje Francuske. Pošto mu majka rano umire, o…

Čovek, duh i savremeni svet

Savremeni svet, nakon svih tehnoloških revolucija koje su i danas u velikom napredovanju, donosi iz dana u dan mnogo negativnih činjenica. Naime, tehnološkim i ekonomskim revolucijama je ugušena bilo kakva ‘duhovna revolucija’, kako na opštem tako i na pojedinačnom planu. Mala je razlika između roba koji je pravio piramide u Egiptu i današnjeg roba koji…

Rene Dekart: Pionir moderne misli

Dok je Rene (1596-1650) sedeo u svojoj omiljenoj stolici u najomiljenijoj kućnoj haljini izuzetno crne boje, svašta mu se motalo po glavi. Vatra u kaminu je pucketala, a on je meditirao i meditirao, i na kraju ‘izmeditirao’ jedno delo koje je preneo na papir. Nazvao ga je ‘Metafizičke meditacije’. To naravno nije jedino značajno Dekartovo…

Hajdegerovo Biće i vreme

Biće i vreme je projekat koji je Hajdeger započeo sa idejom da osnaži ontologiju. Dakle, hteo da pokrene pitanje o biću, za koje se smatralo da je zapostavljeno. Nažalost, Biće i vreme Hajdeger nije stigao da završi. Svakako, mnogo pitanja je otvoreno i u onome što je zvanično publikovano. Hajdeger određuje smisao bića kroz bavljenje…

Milorad Pavić – Pisac koji piše onako kao što mi sanjamo

Prevođen je na svetske jezike, obožavan u Rusiji, širom Evrope, u Americi… Pored svega toga Miloradu Paviću (1929 – 2009) u Srbiji posvećeno je premalo pažnje. Više puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Predlozi su uglavnom dolazili iz Amerike i Evrope. Mnogi su lobirali za Pavića, ali nagrada nije usledila. Međutim, to…

Pragmatizam Čarlsa Sandersa Persa

Mogu filozofi i naučnici da pričaju šta hoće – Pers je najveći američki filozof. Njegova dela, naravno, ne interesuju većinu ljudi, ali šta je tu je. Nije bio popularan za života, ali je njegova misao ipak pronašla prostor na velikoj filozofskoj šahovskoj tabli. Najvažniji Persov (1839-1914) doprinos filozofiji jeste utemeljenje pragmatizma, ili pragmaticizma, kako je…

Heraklit: Mizantrop snažnog karaktera

„Prava mudrost se ogleda u znanju toga kako svet funkcioniše.“ Heraklit (544-480. god. p.n.e.)  Jednoga dana stanovnici grada-države Efesa proteraše Hermodora. Heraklita je naljutila ova vest, pa je Efežanima poručio: „Trebalo bi svi odreda da se obesite jer ste proterali Hermodora, najboljeg među vama!“ Ovaj ‘odbegli’ aristokrata je prepustio sve uticaje mlađem bratu. Odrekao se…

Tako je govorio Fridrih

Da, ti čudni brkovi je ono što privlači pažnju kod svih, a u filmu Kad je Niče plakao, urađenom prema knjizi Irvina Jaloma, glumi ga ni manje ni više Armand Asante. Sve je to nekako konfuzno i ispao je Niče totalni čudak, ali nema veze. Možda ipak nije bio totalni. Pre svega ću nešto reći…

Ludvig Vitgenštajn: Zapisi jednog genija

Pri kraju prvog semestra na Kembridžu Vitgenštajn je prišao profesoru Raselu i pitao: „Hoćete mi reći da li sam ja kompletni idiot ili ne? Ako sam kompletni idiot postaću aeronaut*. Ali ako nisam, postaću filozof.“ * Aeronaut tj. pilot balona. Rasel mu je rekao da tokom raspusta napiše nešto u vezi sa filozofijom i da…