Ljubomir Davidović: Otac demokratije u Srbiji

Ljuba Davidović je rođen 1863. godine pod Kosmajem, u svešteničkoj porodici. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, zatim Prvu beogradsku gimnaziju i nakon toga Filozofski fakultet. U mladosti se bavio prosvetnim radom. Kao disident istupa iz Narodne radikalne stranke čiji je bio član i osniva Samostalnu radikalnu stranku. Ipak, njegov najbitniji politički potez usledio…

Pad Berlinskog zida i 2pac Shakur

Svetskom implozijom socijalizma SAD isplivavaju ako potpuni pobednik nošene na krilima svoje republikanske stranke, rečima Noama Čomskog „najopasnije organizacije na svetu“. No, za većinu svetski poduhvati obećane zemlje kapitalizma su nepoznati i „american dream“ je bio na dohvat ruke. Trijumf je bio potpun. Buš Stariji samouvereno objavljuje da se imperija transformirala u „svetskog policajca“ koji…

Jean-Michel Basquiat: Od bruklinskih zidova do svetskih muzeja

  Neoekspresionizam je pravac u modernoj umetnosti, koji se razvijao  od 1970. godine i bio najdominantniji osamdesetih. Sličan je američkoj lirskoj apstrakciji, a u Evropi je poznat kao reakcija na konceptualnu umetnost i minimalizam. Inspirisani delima  Georga Grosa, Maksa Bekemana i Edvarda Munka, neoekspresionisti su se vraćali slikanju raspoznatljivih objekata. Jedan od najizrazitijih pripadnika ovog…

Uprkos vremenu: Nenad Bajić Bajone

Da li vas boli mrak? Njega je boleo. O tome je pevao. Sećam se. Istorija se ponavlja. Ali nemojte brinuti. ‘Čuvari naše sudbine’ neće zatvoriti nebo. Nećemo valjda to dopustiti. Bajoneom ću te, Bajoneom ćeš me! (H)umor mi uopšte nije zakržljao, ali nema veze. Bitno da mi je u ovim minutima koji srljaju u prošlost…

In memoriam: Ana Radmilović (1974 – 2017)

Pesma o Ani Danas je lep dan, sunčan i nasmejan. Bila je duga noć snena, prošla je kao pena. Kad će dete da mi dođe? Nikada je više neću pustiti nigde. Ni da mrdne! Zoran Radmilović (09.12.1982)   Nešto me preseče u stomaku kad čujem da je neko mlad otišao. Pre dva dana, osmog februara,…

Kako smo ubili Dragana Maksimovića?

Često umemo da budemo nemarni prema našim mrtvim, ali i živim glumcima. Nemarni smo prema svim umetnicima. Mnogi umetnici bivaju zaboravljeni i za života. Nekada je moglo da se nešto i nauči iz srpske/jugoslovenske kinematografije. Danas ništa, ali nećemo o tome. Izgleda da ipak nismo naučili ništa. Ni ranije, ni danas. Veliki glumac srpske kinematografije…

Toni Morison: Prošlost na leđima sadašnjosti

„U poslednje vreme novinari me često zovu zbog intervjua. Verovatno očekuju da svakog momenta umrem“, reči su koje ova američka književnica često govori tokom svojih javnih nastupa. Iako se godinama držala po strani i uglavnom odbijala da priča sa novinarima, predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama bili su povod za njeno veće angažovanje u javnosti….

Harper Li: Stražarka koja je bdila nad pticom rugalicom

“Upamti, greh je ubiti pticu rugalicu!” Harper Li  Tokom 20. veka desile su se mnoge promene, ne samo u oblasti politike, nego i kulture. Tradicionalno, Rusi su bili ti čija je književnost  bila dominantna, ali tokom 20. veka sve je više američkih pisaca koji su skrenuli pažnju na sebe. Frensis Skot Ficdžerald, Tomas Vulf, Ernest…

Olimpija de Guž: Žena i građanka

„Bez obzira na kakvu ste prepreku naišli, vi to možete prevazići. Potrebno je samo da želite to.“ Olimpija de Guž Kada govorimo o Francuskoj revoluciji mnogi će se složiti da je to jedan od značajnijih događaja u istoriji. Značaj i uticaj koji je Francuska revolucija imala neosporan je, kakvi god bili naši pogledi na nju….

Helen Keler: Reči pod prstima

„Užasna je stvar moći videti, a nemati viziju.“ H. Keler U nekim delovima sveta ljudi imaju običaj da, kada čuju za neku svoju poznanicu da je trudna, kažu „Samo da je živo i zdravo“. Ali, šta ukoliko se dete ne rodi zdravo ili se rodi bez ikakvih smetnji  i doktora dobije najvišu ocenu, a onda…

Virdžinija Vulf: Sigurna u svoje izbore

Kada govorimo o najuticajnijim piscima moderne književnosti često nabrajamo muškarce, uvek iz vida gubeći ženske autore. Niko ne spori književne velikane poput, recimo, Remboa i Bodlera, ali je neosporna i činjenica da je kroz istoriju žensko stvaralaštvo bilo zanemarivano. Jedna od najcenjenijih književnica ne samo modernog, već sveukupnog literalnog stvaralaštva, svakako je Virdžinija Vulf.