Mrak, tišina…

Po običaju, troje starih prijatelja razbojnika pomno je nadziralo svaki pokret. Plan koji su davno skovali znali su do detalja. Pratiće svaki pokret, osluškivati svaki zvuk i čekati trenutak da zavladaju. Ljudi su prolazili pored njih ne obraćajući pažnju i ne razmišljajući o ovoj zanimljivoj družini. Nakon sati iščekivanja početka akcije, kada je došao trenutak…

Šetnja

Kišne kapi padale su na četinare, klizile preko iglica i suve, hrapave kore i nastavljale svoj put ka ispucaloj betonskoj stazi ili bi prosto pale na, sada već mekanu, zemlju. Kroz odškrinuti prozor u prostoriju se uvlačila prepoznatljiva mešavina mirisa kiše i ozona. Zvuk koji je dopirao spolja stapao se sa otkucajima kazaljki sata stvarajući…

Jutra, dani i noći

Zrak sunčeve svetlosti probijao se kroz venecijanere, odbijao se o pod i, na posletku, raspršivao po celoj sobi. Podstakao je moje buđenje. Utrnulom  rukom posegnuo sam za telefonom u nameri da zadovoljim svoju zavisnost od informacija, ali me je u nemilosrdne vode realnosti bacila spoznaja koji je dan. Beli brojevi na ekranu pokazuju 31. 12. …

Koferi puni svega

Nakon meseci natezanja, dogovaranja i otkazivanja mamine i sestrine posete konačno smo se usaglasili  da bi početak novembra odgovarao svima. Danima su njih dve planirale šta će poneti, šta će kupiti i gde će otići, a moram priznati da sam i ja bio nestrpljiv. Te srede uveče na autobusku stanicu sam došao dvadesetak minuta ranije,…

Veče kod kuće

Kada ste student iz unutrašnjosti to ima svojih prednosti- nikom ne objašnjavate zašsto baš tad morate da izađete, da obećavate da ćete se vratiti kući u dogledno vreme i slično. Studiranje u gradu koji je desetinama ili stotinama kilometara daleko od roditelja nosi sa sobom i neke manje lepe stvari kao zadatke- nauči da se…

Bujica misli

„Naši istrošeni koferi ležali su na pločniku pored nas. Ne mari, put je život.“ Džek Keruak U mraku sopstvene sobe skrivam se od samog sebe. Pokušavam da nađem neko sigurno mesto gde me moj najopasniji neprijatelj neće naći. Često je to tako- ne možemo podneti sopstveno bivstvovanje, pa počnemo menjati to što jesmo, poput zmija…

Kad reči izblede

Ukoliko bismo uzeli olovku i list papira i pokušali navesti po čemu se razlikujemo od životinja verujem da bi negde pri samom vrhu liste pisalo „Mi se sporazumevamo govorom“. Da, naravno, ali šta se dešava kada reči nestanu, kada izblede ili izgube značenje? Koliko puta vam se desilo da ste, naizgled, tek tako prekinuli komunikaciju…

Flaša, leptir, sreća

Kako doći do sreće? Da li put vodi nekim manje poznatim ulicama ili je, možda, sreća mnogo dalje nego što očekujemo? I da li je za pronalazak sreće potrebno odslušati sve ove motivacione govornike kojih ima kao pečuraka posle kiše ili moram uz to pročitati i milion i jedan priručnik poput onog o kaluđeru koji…

Strah i (ne)odustajanje

  Potičem iz onih porodica u kojima se od dece zahtevalo da nadmaše  uspehe ne samo svojih roditelja i baba i deda nego i uspehe koje su druga deca postigla. Trovanjem mozga bavili su se, bar u mom slučaju, tata, baba i deda (mamini roditelji), a poprilično i vaspitačice u vrtiću. Reči su i te…

Dan nakon jutra

Ne volim zimu. Ne volim ni taj čudni osećaj koji zima donese sa sobom. Ni taj sneg ni  hladnoću pomešanu sa tišinom i samoćom. Moram priznati da sam nekada uživao u sankanju i ostalim stvarima koje rade deca na snegu. Kasnije mi je postalo draže čitanje u toploj sobi, a jedini razlog za izlaženje napolje…

Jutro posle

Nadam se da je ta čarobna noć, koja je davno izgubila epitet najluđe, ispunila vaša očekivanja. Taj film, odnosno ispraćaj jedne kalendarske godine i doček nove, imao je mali milion scenarija. Svi smo igrali svoje uloge i uživeli se u scenarije koje su nam drugi napisali dok je na nama bilo samo da ga prilagodimo…

Vatra, krug, lutka i magija

Još jedna godina je na izmaku, a pred nama je zadatak sumiranja utisaka i pravljenja planova za narednu godinu. Šta smo to uradili ove godine? Gde smo pogrešili i šta smo naučili? Zašto ne bismo u svojim glavama zamislili vatru i seli oko nje. Preuzeću na sebe tu odgovornost i biti onaj koji će prvi…