Jutro

Uhvatio sam i pustio onaj trenutak pri izmaku noći Pre nego što se pogase ulična svetla Trepnuo sam i video Plavetnilo koje juriša ka meni Bežeći od prstiju narandžastog svetla koji grabe sa istoka Uhvatio sam i pustio Uzdah, dva usklika jutru i danu koji dolazi autor: Vladimir Terzić fotografija: pixabay

Buđenje

Neprobojnim velom kiše zaklonjen, prekriven kapima mirisa rose Zaštićen od onih koji misle samo na sebe, ne i o sebi Iz dubina kružnog stepeništa kom se ne zna nijedan kraj Izlazi, ostavlja taj svet iza sebe Traga za početkom Gleda ono što ga čeka Da li je stvarno njegov deo? Ovde kiša prestaje Hoda sam,…

Kad nastaju pesme

Tišina, teška i vlažna, gusta, mračna probija je samo snop svetla poderavši sve oblake Nema bekstva Hvatam dah, dok po zidovima preleću obrisi tela Deo mene kida se Odvajam komadiće samoga sebe kroz prste propuštam, oblikujem Gotovo sirovi kaplju na papir Šta sam upravo uradio Kao da je važno Igram ulogu tvorca nečeg novog A…

Gradovi u nama

Tu je, Neotudjivi deo unutrašnjosti moga tela U načinu na koji hodam, mirisu mog odela I kože Pore, ispunjene otpuštenom energijom pločnika, Krivudavih puteva raspuklog betona razbijenom o sva stakla i zidove zgrada A zraci, prelomljeni kroz ono malo listova obližnjeg parka reflektovani po mojoj koži I magla, neočekivana, iznenadna Probijam se dok me sve…

Ogledalo

Ko sam? Zamišljeno pitam lice u оgledalu što uzvraća tup pogled i ćuti. Gde sam? Glas kao da mi udara o zidove bunara, površinu vode, ali znam da tonem Negde dublje A obruč svetla iznad moje glave kao da se skuplja i sve dalje je. Gde sam? Znam da sam sposoban za takva putovanja U…

Lavirint

Pobegao sam od noći sakrio sam se od mraka u svoj lavirint hodnika i vrata koji kriju svetove stvorene tokom dana   Daleko sam od srebrnog odsjaja Oštrica sečiva mog dželata visoko je, nasred neba videh je na tren samo u ogledalu noćne reke   Tu je bilo i moje lice kao hipnotisano zaogledano u…

Mozaik

Stotinak šarenih komada stakla istrgnutih, slomljenih i otetih lepljivom sluzi spojenih blistaju žuto, modro i zeleno Crvenim ko krv mastilom u proreze ulivenim delićima kože protkanim Spojena je nova slika Možda se samo mastilo sliva iz pera, a boja prska svud okolo Jauk od besa, prezira, nokti zariveni u kožu I zubima kidano meso zverski…

Pozorište (ne)stvarnog

Među četiri ploče mermera zarobljeni Kroz pukotine razgledamo igre svetlosti i senki Meseca i Sunca U ovoj igri koji su smislili drugi Svi smo mi na sceni U publici tek Čovek ili dva I konac vuku Priču pokreću Ne znamo ima li kraja ovome svemu Umiremo li igrajući Na repertoaru je još od prvog treptaja,…

Let

Trepnuo je nekoliko puta očima pre nego što ih je konačno potpuno otvorio i suočio se sa sivom  opnom koja ga je skrivala od sveta. Nestrpljiv i željan da vidi šta se to nalazi sa druge strane nesigurnim, još pomalo utrnulim rukama, pocepao je zavesu koja ga je štitila. Prizor koji mu se ukazao bio…

Svitanje

Još jedno svitanje proteklo je bez izlaska sunca koje bi me bar na trenutak ili dva učinilo bezbrižnim. Satima sam bio zavaljen u poluležećem položaju. Posmatrao sam senke koje su se smenjivale na zidovima obasjanim samo svetlošću televizora i laptopa. Ne sećam se koji program je bio uključen, ali tona nije bilo. Ionako ništa bitno…

Mrak, tišina…

Po običaju, troje starih prijatelja razbojnika pomno je nadziralo svaki pokret. Plan koji su davno skovali znali su do detalja. Pratiće svaki pokret, osluškivati svaki zvuk i čekati trenutak da zavladaju. Ljudi su prolazili pored njih ne obraćajući pažnju i ne razmišljajući o ovoj zanimljivoj družini. Nakon sati iščekivanja početka akcije, kada je došao trenutak…

Šetnja

Kišne kapi padale su na četinare, klizile preko iglica i suve, hrapave kore i nastavljale svoj put ka ispucaloj betonskoj stazi ili bi prosto pale na, sada već mekanu, zemlju. Kroz odškrinuti prozor u prostoriju se uvlačila prepoznatljiva mešavina mirisa kiše i ozona. Zvuk koji je dopirao spolja stapao se sa otkucajima kazaljki sata stvarajući…