Gradovi u nama

Tu je, Neotudjivi deo unutrašnjosti moga tela U načinu na koji hodam, mirisu mog odela I kože Pore, ispunjene otpuštenom energijom pločnika, Krivudavih puteva raspuklog betona razbijenom o sva stakla i zidove zgrada A zraci, prelomljeni kroz ono malo listova obližnjeg parka reflektovani po mojoj koži I magla, neočekivana, iznenadna Probijam se dok me sve…

Ogledalo

Ko sam? Zamišljeno pitam lice u оgledalu što uzvraća tup pogled i ćuti. Gde sam? Glas kao da mi udara o zidove bunara, površinu vode, ali znam da tonem Negde dublje A obruč svetla iznad moje glave kao da se skuplja i sve dalje je. Gde sam? Znam da sam sposoban za takva putovanja U…

Dijalog II

„Ironija je kada ne umeš da iskažeš stanje tvog duha, A vešto barataš rečima na papiru. Kada si zatečena i nespremna, tvoj talenat u vodu pada, Glas se prekida i sve tvoje pesme više išta ne znače. Gde su ti bile pesme da te spasu tišine, Odnosno da sinhronizuješ izgovorene reči sa tokovima misli? Nisi…